Smak sveta 2012 ipak nece biti!
Naučnici su saglasni u oceni da je nestanak sveta 21. decembra 2012. godine, koji su, navodno, predvidele drevne Maje - obična besmislica.
Naučnici su do danas dešifrovali nekoliko kalendara drevne civilizacije Maja, ali onaj koji je digao celu planetu "na noge" jeste kalendar sa brojanjem najvećeg vremenskog perioda.
Na osnovu te priče, stvorene su razne teorije - od sudara Zemlje sa takozvanom "planetom X", smrtonosne solarne baklje koja će spaliti Zemlju, do promene Zemljinih magnetskih polova.
Ciklus kalendara traje 5 126 godina, a brojanje počinje 3114. godine pre Hrista. Ako se uzme u obzir početak i dužina njegovog trajanja - jednostavnom matematikom dobijemo broj 2012. Ali, smatraju naučnici, to je puka slučajnost.
Profesor iz Santa Barbare Džeraldo Aldana tvrdi da je "rok trajanja" planete Zemlje ipak "60-ak dana duži od prognozirane 2012".
Tumačenje kalendara
Kako bi naučnici saznali kada se određeni događaj zbio u istoriji Maja (rat, glad, religijska proslava i sl.), kalendar mora biti "preveden" u naše godine, mesece i dane. Gregorijanski kalendar svoje brojanje započeo je pre 2010. godina, pa je zato bilo potrebno pronaći značajne događaje koji su zajednički za oba kalendara, kako bi se oni mogli uskladiti. Naučnici su to postigli koristeći metodu nazvanu "GMT konstanta", nazvana po naučnicima Džozefu Godmanu, Huanu Martinež-Hernandezu i Eriku S. Tompsonu, koji su zaslužni za njen izračunavanje.
Prema njegovim tvrdnjama, GMT konstanta je pogrešna, jer su njeni tvorci pogrešno identifikovali astrološki fenomen ključan za njeno ispravno funkcionisanje.
On tvrdi da su zamenjeni Venera, čije su kretanje Maje redovno beležile, i meteor. Naime, jedan od vladara Maja Balaj Kan K'aviil krenuo je u bitku na dan pojavljivanja Venere, ali Aldana smatra kako je to ustvari bio - meteor. Ako je to slučaj, cela sinhronizacija dva kalendar "pada u vodu".
U slučaju da se zaista ustanovi da je istorijski događaj čije se vreme dešavanja povezivalo sa kruženjem Venere, a zapravo je bio povezan s nasumičnim astronomskim fenomenom kao što je meteor - dolazi do problema u računici i pobijanja cele GMT konstante.
Naučnici: Smak sveta za četiri milijarde godina
Iako je Aldana izneo nekoliko značajnih pretpostavki zbog kojih bi GMT konstanta mogla biti nepouzdana, i uzme li se u obzir da on nije jedini koji sumnja u njenu ispravnost, naučnik i sam priznaje da su nju prihvatili mnogi ljudi u naučnim krugovima i da još nije pobijena.
Ali, ističu naučnici, bila "GMT konstanta" tačna ili ne, ona nema apsolutno nikakve veze sa kataklizmičkim predviđanjima Zemljine bliske budućnosti, već samo sa usklađivanjem drevnog kalendara Maja s onim sadašnjim - modernim.
To ne znači, upozoravaju naučnici, da kraj sveta jednom neće doći, ali ne tako skoro. To će se desiti za otprilike četiri milijarde godina, kada Sunčevo jezgro potroši svoju zalihu vodonika i počne da se stvara ispupčenje od sagorevanja težih elemenata.
To završava eksplozijom Sunca, što će uništiti Zemlju i sve planete unutrašnjeg dela Sunčeva sistema. Taj scenario je, za sada, jedini realan kraj planete Zemlje.
Travian!
Dragi citatelji,danas nece biti nista posebbno,vratio sam se na blog posle duze vremena!
EVo ovako travian rsx poceo je 16.06.2010 !
??????? ?? ??????? ?????? ???? ??? ???? ???? ?? ???????? ???????? ??????. ???? ???????? ? ????? ????????? ??????? ????
Igra je SAVRSENA!!!
21.07.2010 pocinje rs3 (spor) Server!!!
Na travian rsx me mozete naci pod imenom " Axe!!! "
Puno srece i dosta lepix pljacki :D
Zoster,sta je to?
Mučna bol ne prestaje ni danju ni noću, pa oboleloga iscrpi i psihički i fizički. Napad zostera najčešće sledi nakon razdoblja teške bolesti, neuobičajenog stresa, duže premorenosti ili drugih trauma u životu.
Zoster u medicinskim krugovima poznat je kao herpes zoster (od grčke riječi hérpes, izvedene iz hérpo, što znači ”gmizati“ i reči zostér koja znači ”pojas“). U skladu sa svojim imenom, virus herpesakoji uzrokuje zoster, potajno gmiže duž senzitivnih nerava i često okruži torzo vijugavom prugom bolnih upala. Mučni bolovi u upaljenom živcu često mogu biti neizdrživi, pa otuda naziv ”akutna bol“ koji neki lekari upotrebljavaju.
Oboleli od zostera najčešće se žale na ukočenost, trnce i jak osjećaj peckanja ili svraba koji se sve više pojačava dok ne preraste u oštar, mučan bol.
Rani simptomi zostera
Groznica, prehlada i opšta malaksalost rani su simptomi zostera i često podsećaju na simptome gripa, ali mogu se pobrkati i sa simptomima srčanog napada, moždanog tumora ili nekog drugog ozbiljnog stanja.
Oko nedelju dana nakon pojave simptoma, duž mreže senzitivnih nerava napadnutih virusom, pojavljuje se ravna pruga crvenih plihova koji svrbe, obično iznad struka i to samo s jedne strane tela.
Tipične lokacije nalaze se na rebrima, krstima, prsima, vratu, čelu ili očima, zavisno od toga koji je nervni ganglion zahvaćen. Osip uskoro postaje nakupina mehurića ili vodenih plihova. Za desetak dana, mehurići se osuše i počinju otpadati, ostavljajući u mnogo slučajeva za sobom ožiljke i dugotrajan bol, kao podsetnike na nečiji susret sa zosterom.
Uzroci i prognoze
Kako se dobije zoster?
Vrlo je verojatno da je bolesnik sam sebe zarazio. Medicinska istraživanja gotovo sigurno su dokazala da je virus herpesa (varičela - zoster) koji uzrokuje zoster isti onaj visoko zarazni virus koji uzrokuje ovčije boginje. To objašnjava zašto neko ko boluje od zostera može nekog drugog (uglavnom dete) zaraziti ovčijim boginjama. Međutim, da bi neko dobio zoster, on mora prvo preboleti ovčije boginje.
Osetljive grupe
I dok 10 do 20 posto ukupne populacije tokom svog života oboli od zostera, najosjetljiviji su oni u dobi iznad 50 godina. Istraživači procenjuju da je polovina onih koji navrše 85 godina života prebolelo ovu bolest.
Nakon što je neko prebolio ovčije boginje, obično u ranom detinjstvu, imunološki sistem ne očisti u potpunosti telo od virusa varičela - zoster. On putuje do nekog udaljenog nervnog centra (istraživači smatraju da se isti nalazi u području karlice ili pak lobanje), te tamo ostaje u stanju mirovanja, sve dok se ne pojave okolnosti koje on smatra povoljnima za ponovni napad, često godinama kasnije u razdobljima kada je imunološki sistem oslabljen.
Muškarci i žene podjednako su pogođeni. Bolest se može ponovno pojaviti, ali donekle je utešno znati da se ponovno javlja u samo 2 do 4 posto slučajeva.
Napad zostera najčešće usledi nakon razdoblja teške bolesti, neuobičajenog stresa, duže premorenosti ili drugih trauma u životu. Može uslediti nakon hemoterapije, terapije zračenjem, ili drugih postupaka koji ugrožavaju ili oslabljuju imunološki sistem. Drugi napad virusa ovčijih boginja ne uzrokuje ponovno obolevanje od ovih boginja, već zoster, koji ima neka opšta obeležja ovčijih boginja. Ove karakteristike uključuju faze kao što su osip, mehurići i kraste, ali ipak, zoster je posebna bolest.
Koliko je zoster ozbiljna bolest i koliko dugo traje napad?
Pazite oči!
Ukoliko se infekcija proširi po oku, može ozbiljno uticati na vid, te može uzrokovati slepoću. Stoga je preporučljivo posetiti oftalmologa, čim se primeti da je zahvaćen deo lica. Ukoliko se rano započne s lečenjem, često se mogu sprečiti ozbiljne očne komplikacije.
Iako je zoster vrlo mučna bolest, retko je opasna po život. Ali, kad je jednom dobijete, pripremite se na nekoliko nedelja neprestanog bola, koji će trajati dok telo bude prikupljalo obrambene snage kako bi se obranilo od ove razbuktale virusne infekcije. Trajanje bolesti u većini slučajeva kreće se od sedam do deset dana, iako se može dogoditi da prođu i do četiri nedelje dok se osip skroz ne zaleči. Nije neobično da oboleli od zostera osećaju bol u nervima, što se naziva postherpetična neuralgija, još nedeljama, katkada i mesecima, nakon što su mehurići nestali.
Lečenje
Što se može učiniti kako bi se delotvorno lečilo zoster?
Iako su od davnina, pa sve do danas iskušani mnogi lekovi, pošteni odgovor glasi da medicina još uvek nije pronašla metodu lečenja koja bi učinila nešto više od blagog ublažavanja posledica i kontrole bola, dok se bolest sama od sebe ne povuče.
Ipak, nedavno sprovedena istraživanja o upotrebi antivirusnih lekova u lečenju različitih infekcija herpesom, donela su neke obećavajuće rezultate u pogledu lečenja zostera. Iako na primer, aciklovir, priznajemo, ne leči ovu bolest, on kod nekih bolesnika usporava reprodukciju virusa i ublažava bol, te skraćuje trajanje bolesti. Istraživači kažu da je, da bi se postigli dobri rezultati, važno rano započeti s lečenjem.
Tokom jedne studije sprovedene na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Coloradu kod obolelih od zostera kojima je deset dana oralnim putem pet puta dnevno davano do 800 miligrama aciklovira napravilo se znatno manje rana i krasti, te su osećali znatno manji bol od onih ispitanika kojima je davan placebo. Istraživači se razmimoilaze kad je reč o tome pomaže li aciklovir i pri ublažavanju postherpetične neuralgije. Vidarabin, jedan drugi antivirusni lek, pokazao se donekle uspešnim u lečenju zostera. Vrše se i istraživanja na jednoj vakcini, ali to je još uvek u eksperimentalnoj fazi.
Mnogi koji su preboleli zoster kažu da bi bol bilo lakše podneti kad ne bi bila tako uporna. Bol ne prestaje ni danju, ni noću te oboleloga iscrpi i psihički i fizički.
Tokom onih dana kada je jačina boli koju bolesnik oseća vrlo velika, lekari mogu smatrati za shodno nekoliko dana davati obolelome jača sredstva protiv bolova, iako ova mogu imati neželjene nuspojave. Ukoliko to bolesnik može podneti, ublažavajuće može delovati i stavljanje mokrih hladnih obloga. Nekima je pomogla lokalna primena kreme koja sadrži 1 posto srebrnog sulfadijazina nekoliko puta dnevno. Nemojte dirati mjehure; nemojte ih češkati i nemojte ih pokrivati zavojima.
Rane će postupno zaceliti, ali kad zoster napadne po drugi put, mnogim obolelima nema olakšanja u boli. Pojavljuje se postherpetična neuralgija, koja naročito iscrpljuje starije bolesnike, te one sa oslabljenim imunološkim sistemom. Nije lako izdržati ovaj oštar, prodoran bol. Isprobani su kortikosteroidi, ali iz medicinskih podataka nije moguće proceniti delotvornost i sigurnost ovih moćnih lekova. U slučajevima dužeg trajanja bola, lekari ponekad propisuju antidepresiv amitriptilin, ali i to može dovesti do poteškoća, naročito pri dužem uzimanju.
Začudo, prilično obećavajući rezultati u kontroliranju boli postignuti su s mašću koja sadrži kapsaicin, koji se dobija od ljutih feferona od kojih se pravi chili. Ali, ta se mast može primeniti tek nakon što su otvorene rane zacelile. Jean, spomenuta na početku, u svojoj borbi s teškim slučajem zostera pronašla je olakšanje u tome što je nekoliko nedelja danju i noću nosila jedinicu TENS-a (transkutane električne nervne stimulacije). Slabi električni impulsi stišali su snažan unutrašnji bol i omogućili joj slobodno kretanje.
Popis kućnih lekova dugačak je, a većina se svodi na zdravu ishranu (s malim količinama arginina) te dodatke, kao što su vitamini B i C i L-lizin. Neki tvrde da pomaže lokalno primenjivati jabučni ocat; drugi koriste vitamin E kako bi pospešili zaceljivanje rana na koži.
Dakle, u izlaženju na kraj sa zosterom, bolesnik i njegov lekar možda mogu učiniti nešto da bi ublažili napad i umanjili bolove. Ali, ukoliko vam Vaš lekar kaže: ”Izgleda da se radi o zosteru“, možda će Vam jednostavno reći kako je najbolje vežbati strpljenje i ustrajnost sve dok obrambene snage ugrađene u našem telu ne dovedu bolest pod kontrolu.
Sta je to EMO?
REC EMO JE IZVEDENA EMOTIONAL HARDCORE ILI EMOCORE I ODNOSI SE NA MUZIKU EMOPESEM CESTO GOVORE O SAMOSAZALJENJU I DEPRESIJI.ZA RAZLIKU OD PUNK MUZIKE,KOJA UGALVNOM KRITKIUJE DRUSTVO I POLITICKE STAVOVE,EMO PESEM GOVORE O OSECANJIMA I LICNIM PROBLEMIMA!NEKIH OD NAJPOZNATIJIH EMO BENDOVA SU PANIC!AT THE DISCO,FALL OUT BOY ILI MY CHEMICAL ROMANSE.EMO JE ZA KRATKO VREME POSTAO PRAVI TREND-CAK I VISE:LIFESTYLE!NE SAMO DA JE U MODI DA SE SLUSA TUROBNA EMO-MUZIKA VEC JE POSTALO I IN OSECATI SE TAKO-I OBLACITI SE U TOM FAZONU!! TO JE ZA ONE KOJI SE PITAJU STA JE EMO!!
Smak sveta 2012. godine: Fatalna "Sunčeva superoluja"
NAJNOVIJE istraživanje pokazuje da bi u naredne tri godine Zemlju mogla pogoditi "sunčeva superoluja" koja bi našu civilizaciju vratila u mračno doba.
Nakon najspektakularnije aurore borealis u posljednje 153 godine svetla će se ugasiti, i to ne ona na nebu nego na Zemlji. Veliki deo Zemlje će do jutra ostati bez struje, a nešto pre ponoći će se ugasiti Internet i svi mobilni telefoni. Već drugoga dana cela civilizacija biće u haosu. Predviđa se i kako će do kraja 2013. godine mnogo Europljana umreti od gladi.
Predviđanja kažu da će oporavak od te "krize" za koju će ova "ekonomska" izgledati kao "mala beba" trajati dva desetljeća. Ovakav "crni scenarij" za Zemlju donio je magazin New Scientist te se ga on smatra jednim od najvećih prijetnji našoj generaciji. To se događalo i prije, a izračunato je da se može ponavljati svakih 11 godina.
Sunčeve oluje u normalnim slučajevima ne izazivaju toliku zabrinutost. Nabijene subatomske čestice uglavnom ne uznemiruju većinu Zemljana, nego samo astronaute i vlasnike satelita. Ljudi na Zemlji te "napade" ne osjećaju, jer nas štiti Zemljino magnetsko polje. No, svako toliko Sunce izbaci ogromnu količinu topline koja se kreće brzinom od milijuna kilometara na sat te može prouzročiti probleme na Zemlji.
Zadnji takav "veliki napad" Sunca na Zemljane dogodio se 1. rujna 1859. godine kada je bilo moguće, zbog jačine svjetla odaslanog sa Sunca, u pola noći čitati novine. U Kaliforniji su se radnici u rudniku ranije probudili i krenuli na posao zbog količine svjetla koja ih je "zapljusnula" u noćne sate. No, štetu od tog "električnog šoka" u tim godinama bilo je lako popraviti zbog toga što je civilizacija funkcionirala na temelju "željeza i mišića".
Danas kada civilizacija funkcionira na temelju supermreža temeljenih na električnoj struji i komunikacijama, štete će biti nesagledive. "Svake godine naša ljudska tehnologija postaje sve ranjivija", napisao je u svojem izlaganju Američkoj akademiji znanosti stručnjak za svemir Daniel Baker. Problemi će doći zbog naše ovisnosti o električnoj energiji i načinu na koji se ona prenosi. Takva će solarna superoluja "upumpati" milijarde novih gigavata u sustav. Transformatori koji visokonaponsku struju pretvaraju u kućnu bi se rastopili.
Možemo samo zamišljati kako bi današnja civilizacija funkcionirala u takvim uvjetima. Znanstvenici su predvidjeli tu oluju za 2012. godinu zato što se ona dogodila 1859. godine i zbog manje oluje koja je prije 20 godina pogodila istočnu Kanadu i ostavila 20 milijuna ljudi bez struje. Trenutno je Sunce u mirovanju, ali se njegova najjača aktivnost predviđa za 2012. godinu i to negdje tijekom ljeta ili jeseni.
Predviđanja su da će najmanje pogođeni dijelovi Zemlje biti baš oni najsiromašniji, jer će se Treći svijet, koji nije u tolikoj ovisnosti o struje, najlakše prigoditi na život bez nje. Spriječiti ovu katastrofu Zemljani mogu tako da pošalju u svemir više satelita koji bi ih na vrijeme upozorili na napad, jer će najjači val biti na početku.
Sta se desawa sa Suncem?
Poslednjih nedelja čak i dnevna štampa piše o čudnom ponašanju Sunca. Naime umesto da se broj pega uvećava, poslednjih godinu ipo dana imamo veoma mali broj Sunčevih pega, a poslednjih nedelja njihov broj je nula. Šta se dešava?
Još od ranog XVIII veka, Sunčeva osobina da pokazuje svoje pege bila je poznata i praćena jako pravilnim ciklusom koji je trajao u proseku oko 11 godina. Za vreme solarnih maksimuma povećava se broj Sunčevih pega, intenzitet Sunčevog magnetnog polja slabi, a polaritet se obrće, dok Sunčev vetar neprestano menja svoju aktivnost. U vreme minimuma dolazi do zatišja, nema pega, magnetno polje je jako i mirno, a Sunčev vetar je relativno konstantan.
Naučnici su postali svesni Sunčevih ciklusa u XIX veku. Godine 1826. Hajnrih Švabe (Heinrich Schwabe), Nemački farmaceut i astronom amater, započeo je četrdesettrogodišnje izučavanje Sunčeve vidljive površine. Primetio je kako se broj Sunčevih pega povećao u periodu između 1827. i 1830. godine, onda pao na skoro nijednu 1833. godine, da bi se opet 1837. godine vratio u još veći broj, sluteći da je trajanje jednog Sunčevog ciklusa oko 10 godina. Švabe je uspešno predvideo sledeći Sunčev maksimum koji se desio 1848. godine. Naučnici od tada prate ovaj jedanaestogodišnji ciklus povećavajući postepeno preciznost svojih merenja.
Međutim, Sunce nije bilo uvek tako pouzdano tačno. Nedugo nakon Galilejevog prvog teleskopskog posmatranja Sunčevih pega 1609. godine, Sunce je prestalo da pokazuje pege. U periodu od 1645. do 1715. godine, Sunce skoro da nije proizvelo nijednu pegu. Ovaj tihi period, poznat kao Maunderov minimum, takođe je i vreme u kom je Zemlja prošla kroz malo ledeno doba, vreme neobično niskih temperatura, neplodnih godina i velikih gladi.
Kontraintuitivno, Sunce se hladi kada na njemu postoje pege, zato što su pege obično okružene svetlim regionima koji se zovu fakule. Čak i kada su oslabljene hladnijim Sunčevim pegama, fakule izazivaju ukupno povećanje od oko 0.1% u Sunčevom zračenju. Stoga, Sunce proizvodi manje toplote i svetla kada nema pega, što može izazvati pojave poput malih ledenih doba.
Postojalo je još sličnih tihih perioda u prošlosti. Godovi na panjevima drveća, podaci sa Pariske i Londonske meteorološke službe, vizuelna posmatranja Sunčevih pega kineskih astronoma i razni drugi dokazi, pokazuju da je, oko 1550. godine, postojao još jedan solarni minimum sa hladnim periodom koji je trajao skoro 150 godina. Ovi podaci takođe pokazuju da je Sunce između 1100. i 1300. godine prošlo kroz veliki maksimum sa ogromnim brojem pega, što je na Zemlji propraćeno sa višim temperaturama.
Zapravo, podaci sa godova drveca i jezgara lednika pokazuju da produženi minimumi, kao što je Maunderov minimum, nisu toliko retki. Kada se pogleda unazad 10 000 godina, čini se da je oko sedminu vremena Sunce bilo u jednom od ovih minimuma.
Problem je to što još uvek niko ne razume u potpunosti zašto Sunce prolazi kroz ove nepravilne cikluse. Uprkos ogromnom teorijskom radu, preciznom praćenju Sunčevog ponašanja, od njegovog magnetnog polja pa do zračenja njegove energije na svim talasnim dužinama, nauka o razumevanju i predviđanju Sunčeve aktivnosti je još uvek mlada i nezrela.
Kako smrsati?
Saveti za mršavljenje nekako se najčešće daju devojkama i ženama; kao da i muškarci i dečaci ne mogu da se ugoje - i kao da i oni ne žele da izgube višak kilograma. Iako kod nas nije situacija kao u Americi, gde nije redak slučaj da su deca oba pola, i to uzrasta osnovne škole, gojazna, ipak i kod nas ima dečaka koji bi voleli neki koristan savet kako da se oslobode viška kilograma.
Neko bi pomislio da to nije nikakav problem - samo treba da "privire" među sve one silne savete podeljene ženama i devojkama i odaberu metod koji im se najviše sviđa. To i nije baš dobra ideja - kao što smo već pisali, dečaci i devojke se goje na drugačiji način, imaju drugačiji metabolizam i, shodno tome, i mršave na različite načine. Dakle, ako mislite da bi vam bolje bilo da izgubite koji kilogram, ili trenutno nemate taj problem, ali biste voleli da znate kako se rešava, za svaki slučaj, evo male ispomoći.
Za razliku od devojaka, koje će neželjene naslage najčešće dobiti na kukovima, zadnjici i butinama, usled čega im telo pomalo dobija oblik kruške, muškarci se najčešće goje u predelu stomaka (koji počne da liči na jabuku). S jedne strane, muškarci su u nepovoljnijem položaju od žena, jer im u kasnijim godinama višak masnog tkiva na stomaku može doneti povišen krvni pritisak, dijabetes, pa i ozbiljne probleme sa srcem - dakle, njima će te masne naslage ozbiljno ugroziti zdravlje. S druge strane, muškarci se viška oslobađaju mnogo lakše od žena, jer testosteron (muški polni hormon) prilično ubrzava sagorevanje masnoća.
Kad je reč o ishrani, treba da u svoj jelovnik dodate banane (pročišćavaju krvne sudove - možda vam se čini da je sad rano da brinete o tome, ali posle može biti prekasno), pomorandže (jačaju imunološki sistem) i ljute začine (ubrzavaju razmenu materija). Volite šnicle? Odlično! One su, za jači pol, idealan izvor belančevina (između ostalog, ulaze u sastav mišića - zato nije retka pojava da vam se više jede meso ako naporno trenirate).
Naravno, samo male izmene u jelovniku nisu dovoljne - potreban je i bar nekakav trening. Pošto vaše telo brže sagoreva masnoće, ukoliko budete džogirali dvaput nedeljno po 20 minuta i svakodnevno vozili bicikl deset minuta, izgubićete jedan kilogram nedeljno. Nije mnogo naporno, zar ne?
Euribor
Euribor ili Evropska međubankarska stopa (engl. Euro Interbank Offered Rate) predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj nude novac za posuđivanje na međubankarskom tržištu.
Sta je Karma?
 Karma (pali: kamma) jeste jedan od najvažnijih budističkih pojmova. Karma je refleks ili "trag" u našem umu. Kada učinimo dobro delo vođeni dobrim namerama, te dobre namere izviru iz našeg uma. Učinivši to dobro delo, razvijamo sklonost našeg uma ka dobrim delima, u njemu ostaje takav "trag" ili refleks. I to se naziva "dobrom karmom". Isto važi za rđave postupke, govor ili misli (Buda ih naziva "nevešti" ili "štetni" postupci) počinjene iz pohlepe, mržnje itd.
Naša karma utiče na naš um na dva načina. Prvi su njegove sklonosti. Ako čovek lako plane, često postupa ispunjen ljutnjom, njegov um biće pun doživljaja ljutnje i namera da tako i dalje postupa. Zbog ovih refleksa, u svakoj sličnoj situaciji ubuduće on će biti skloniji da oseća ljutnju, nego recimo blagonaklonost. Zapravo, svaka navika stvara i osnažuje čovekove sklonosti da se tako i ubuduće ponaša. I to je nalik začaranom krugu. Sve smo skloniji da se ponašamo onako kako smo se i dosad ponašali, a ako tako i postupimo time još više osnažujemo tu vrstu refleksnih reakcija u našem umu. Naravno, isto važi i za pozitivne sklonosti i u tome je zapravo i tajna vežbanja. Na nama je da se odlučimo kojim putem vežbanja ćemo krenuti.
Drugi način na koji naša karma utiče na nas jeste da utiče na naš doživljaj stvarnosti i naša iskustva. Ono što doživljavamo, naše osećanje radosti ili neprijatnosti dolazi uglavnom na osnovu reakcije na naše čulne podražaje. Ako uzmemo nekog ratobornog momka, kao primer, u mnogim situacijama on će se osećati uvređen, besan i to će vrlo ozbiljno uticati na stanje njegovog uma. Često oseća bol srdžbe, teško se smiruje. Ali ako takva osoba praktikuje meditaciju, tada razvija svoj um u pravcu jačanja mira i ljubavi u sebi. Može nastaviti da živi istim životom, ali sada u istim situacijama neće doživeti ljutnju ili bol ljutnje. Na izvestan način, njegova karma je jedan od glavnih faktora koji određuju njegova iskustva. U tom smislu možemo reći i da naša patnja izvire iz naše karme i stanja našeg uma. Baš kao što se često, ali više mehanički kaže: "Svako je kovač svoje sreće". Kada tu poslovicu gledamo iz ove perspektive, vidimo da zaista naša namera da učinimo ovo ili ono ima svoje plodove odmah, u vidu navike uma koju time razvijamo, ali i kasnije u vidu naših rekacija koje će u istim situacijama iz tih navika proizaći.
Ključni faktor u formiranju karme je namera. Ono što se urezuje u naš um je najviše određeno našim namerama. Ako slučajno zgazim pauka, na primer, a da recimo to nisam ni primetio, tada nije bilo namere i kako se to može odraziti na moj um? Ali ako ga zgazim "iz zabave", želja da ubijem ostavlja trag u mome umu. Kasnije, možda ću postati manje osetljiv za život kao vrednost, možda će mi takav stav doneti mnoga neprijatna iskustva, verovatno ću zbog toga u sebi osećati više mržnje itd. A takva će mi onda biti i karma. Na sličan način, recimo da sam izgubio neki novac a da to nisam ni primetio. Neko siromašan ga je našao i nahranio sebe i svoju porodicu. Bez obzira na taj dobar ishod, pošto nisam uložio svoju volju u to, nema nikakvog ni traga u mom umu, a onda ni bilo kakve karme.
Dakle, makoliko možda paradoksalno zvučalo, mi odlučujemo hoćemo li biti srećni i spokojni ili nesrećn i uznemireni. Potrebno je samo da, imajući na umu ono što je ovde rečeno, promenimo perspektivu iz koje posmatramo svoj život i ono što nam se događa i naravno -- da vežbamo.
Megaloman?
Megaloman je poremećaj u doživljaju realnih sposobnosti ličnosti. Megaloman uobražava da je genije, veliki umetnik, nepriznati naučnik, mesija ili rođeni vojskovođa. On uvek ima nerealne planove i nedostižno visoke ciljeve koji mu daju privid izuzetnog značaja, važnosti i više vrednosti u odnosu na „obične ljude”.
Kako je nastao svet?
 Akademija ima mandat Kongresa da savetuje vladu u pitanjima nauke i tehnologije.
Kreacionizam, koji se zasniva na Bibliji i verovanju da je Bog stvorio život na Zemlji, kao i teorija „inteligentnog dizajna“, nisu nauka i ne bi trebalo da se predaju u državnim školama, stav je američke Akademije.
Autori podsećaju da su 2006. godine pronađeni fosilni ostaci Tiktalika, koji se smatra karikom koja je nedostajala u evolucionom nizu između riba i prvih kopnenih životinja. Smatra se da je ova životinja svoje prve korake na kopnu mogla da napravi pre otprilike 375 miliona godina.
S druge strane, pobornici teorije o „inteligentnom dizajnu“, po kome je Bog sve stvorio u svom konačnom vidu jednom zauvek, smatraju da su neke biološke strukture toliko složene da nisu mogle da nastanu jednostavno prirodnim procesom razvoja i prilagođavanja.
Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja iz 2006. godine, skoro polovina Amerikanaca veruje da čovek nije nastao evolucijom, već da ga je stvorio Bog, u njegovom današnjem obliku, i to pre nekih 10.000 godina.
Maslina-hrana i lek
Od antičkih vremena maslinovo drvo osiguravalo je hranu, koristilo se za ogrjev, a plod se koristio u liječenju bolesti
Smatra se da je maslina jedna od najstarijih namirnica, poznata već između 5 i
7 000 godina, porijeklom s Krete. Ubrzo se proširila u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju.
Spominje se u Bibliji, opisana je u djelima drevne egipatske civilizacije, a veliku ulogu imala je i u grčkoj mitologiji, gdje se spominje da je maslina nastala kada je božica Atena u nadmetanju s Posejdonom bacila kap vode na klisuru, na kojoj je potom izrasla maslina.
Od antičkih vremena maslinovo drvo osiguravalo je hranu, koristilo se za ogrjev i građu, a plod se koristio u liječenju mnogih bolesti. Smatrana je simbolom mira i mudrosti.
Od drveta do stola
Masline su vrsta voća i plod su drveta Olea europaea. Zbog visokog postotka masti (15-35%), maslina je dobila ime po latinskoj riječi olea, što znači ulje. Cvate u travnju i svibnju, a plod se bere u jesen.
U doba dok se tehnologija prerade još nije razvila, dio nezrelih maslina ubirao bi se u rujnu i neko vrijeme namakao u morskoj vodi, nakon čega bi se one oprale i spremale u kamene posude ili staklenke, te prelile morskom vodom s dodanim grančicama komorača. Tako pripremljene, mogle su se konzumirati do sljedećeg proljeća. Crne, potpuno zrele masline solile su se i spremale u posude ili pletene košare koje su propuštale vodu.
U današnje doba masline se beru u listopadu i studenom. Neke se ubiru dok su još zelene i nezrele, a druge se puste da potpuno dozriju i postanu crne. Međutim, crna boja može se postići i ako se nezrele zelene masline ostave na zraku, pa one naknadnom oksidacijom dobiju tamniju boju.
Kako je nastala Planeta?
 Osamdesetih godina proslog veka, astromoni su u infracrvenom delu spektra otkrili nekolicinu zvezda koje su okružene diskovima prašine prečnika od stotinu astronomskih jedinica. To je zaintrigiralo naučnike i, proučavanje tih zvezda se, naravno, nastavilo…
Pretpostavlja se da su ovi ravni diskovi sastavljeni od pračine u kojima su se formirale zvezde ili su još uvek u procesu nastajanja. Smatra se da su diskovi stari oko 10 miliona godina i da je to uobičajeni deo svakog planetarnog sistema. Može se reći da je u Sunčevom sistemu to Kajperov pojas u kome su sakupljeni “ostaci” formiranja našeg planetarnog sistema.
Kako nastaju planetarni sistemi?
Niko više nije siguran da je Sunčev sistem nastao na standardan način. Zapravo, proučavanjem vansolarnih planeta ustanovljeno je da više od 80 planeta živi u drugačijim sistemima. Njihove mase su veće od Jupiterove i orbite su im uglavnom jako blizu zvezde domaćina što ih čini neprikladnim za razvitak i opstanak života. Međutim, mnogi naučnici ovakva otkrića pripisuju ograničenoj tehnologiji. Još uvek ne postoji nijedan način za otkriše manjih planeta sa “normalnim” orbitama…
Prilikom gravitacionog sažimanja međuzvezdane materije, odnosno gasa i prašine održava se ugaoni momenat koji dovodi do toga da se od gasa i prašine formira ravan disk (tzv. “proplyd”- protoplanetarni disk) oko centralnog dela, tj. buduće zvezde. Rotacijom i magnetnim poljem u centralnom delu, odnosno u protozvezdi koncentriše se najveći deo mase materije koja formira zvezdu, dok disku ostaje ugaoni momenat, jer sažimanjem, disk sve brže rotira.
Održanje ugaonog momenta se može pokazati i na ovozemaljskom primeru. Recimo, čovek koji se kliza na ledu sporije se vrti ako su mu ruke raširene, ali čim počne da spušta ruke uz telo njegova ugaona brzina se povećava, odnosno klizač će se vrteti sve brže, zahvaljujući ugaonom momentu koji se održava.
U ovom procesu kolapsa međuzvezdane materije prečnik oblaka koji se sažima smanji se za red veličine više od 100 miliona. Smatra se da je pre otprilike 4,5 milijardi godina, odnosno u pepiodu formiranja Sunčevog sistema, njegov protoplanetarni disk imao prečnik nešto manji od 100 AJ (15 000 miliona km) i masu od svega nekoliko procenata Sunčeve mase.
Pretpostavlja se da je prosečni životni vek protoplanetarnih diskova reda veličine par miliona godina. Nasuprot tome, vreme koje je potrebno da se formira jedna džinovska planeta iznosi nesto manje od 10 miliona godina, dok je planetama Zemljinog tipa potrebno jos više vremena.
Kako vreme prolazi, odigrava se proces koji još nije u potpunosti proučen. U disku se prašina i led (za koji ne mora da znači da je sastavljen od vode) međusobno ujedinjuju čineci semena za buduće planete. U spoljašnjim delovima diska, kada takva protoplaneta dostigne zadovoljavajuću masu (desetak puta veću od Zemljine), ona svojim gravitacionionim uticajem sakuplja gas oko sebe. Tako nastaju džinovske gasovite planete poput Jupitera, i to u spoljašnjim delovima zvezdanog sistema. Njihova veličina zavisi od količine prisutnog gasa u tom delu diska koje protoplanete privlače.
Kasnije se, u unutrašnjim delovima diska, gde je temperatura previsoka i gde nema leda, silikatne čestice ujedinjuju i stvaraju planete poput Zemlje. Teški metali i silikatna jedinjenja odolevaju visokim temperaturama u blizini zvezde. Suprotno tome, lako isparljive čestice mogu preživeti samo u spoljašnjim delovima diska. Zato u spoljašnjim delovima i nastaju gasovite planete. Preživele čestice se ujedinjuju i vremenom nastaje protoplaneta, koja će takođe vremenom početi da dominira maglinom privlačeći okolne gasove i prašinu svojom gravitacijom.
Međutim, ne mora da znači da će od grumena međuzvezdane materije nastati planeta. Protoplaneta svojim formiranjem prolazi kroz fazu kada je veličine komete ili asteroida. Takvo nebesko telo može, a i ne mora nastaviti sa “rastom” u planetu, tako da ostaje u obliku malog tela. I u Sunčevom sistemu postoji čitav pojas malih tela tj. asteroida koji nisu formirali planetu.
Kako se pravi sir?
Najlakši način je sa kiselim mlekom. Staviti slatko mleko da se kuva (recimo 3 litra) i kada provri uspeti u to litar
kiselog mleka i polako mešati (mozete da ugasite šporet, ako je elktrični, ako je plin smanjiti). Mešati sve dok ne
počne mleko da se provaruje (da se odvajaju grudvice "sira" i surutka). Ako vidite da neće da se provari možete
da dodate i kašiku sirćeta (samo da nije vinsko, jer će sir biti crvenkast :))
Kada se grudvice lepo odvoje, a ostatak mleka postane providno zelenkasta tečnost, skloniti skroz sa šporeta i
ostaviti da se ohladi.
Onda lepo procediti kroz jako gustu cediljku ili gazu, pritisnuti sa nekim tanjirom i ostavi dan da se tecnost skroz
iscedi i imate mladi sir, blagog i prijatnog ukusa. Možete da posolite po želji.
Sta je to Moral?
Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo. Moral je nešto objektivno kao oblik društvene svjesti, sistem običaja, navika, normi. To zahtjev društva za određenim ponašanjem, odnosno, principima koji određuju kako nešto treba da bude. On je relativan, nije isti u svim društvenim grupama i historijskim periodima. Centralne vrijednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.
Moral se oslanja na svijet i svijest pojedinca, a kao sankcije za nemoralno ponašanje javljaju se grižnja savjesti, prijekor ili bojkot okoline.
Dobro je najveća moralna vrijednost. To je ljudska osobina koja odgovara biti čovjeka. Čovječnost je dužnost svakog pojedinca, uslov dobrog života. To podrazumijeva saradnju sa drugim ljudima, dijalog, ljubav i dostojanstvo osobe.
Moralom i njegovim vrijednostima bavi se etika- filozofija morala- praktična filozofska disciplina.
Sta je to Pandorina Kutija?
 Da li ste se ikada upitali šta je to Pandorina kutija? Evo odgovora na to pitanje.
Kada je titan Prometej, prijatelj i zaštitnik čovečanstva, naučio ljude da koriste vatru, služe se spravama, obrađuju polja, grade kuće, leče bolesne, a zatim da čitaju, pišu i računaju, ljudima je svanula zora srećnog života.
Postali su razumniji, ali i toliko moćni da su prestali da se boje svojih bogova. Naravno, to se nije svidelo Zevsu, najvišem bogu. Pošto ipak nije mogao da uništi čovečanstvo, kako je to najpre nameravao, Zevs je umesto toga odlučio da na ljude pošalje zlo i da im bar na taj način zagorča život. Zato je naredio bogu Hefestu da od zemlje i vode napravi predivnu devojku, a kada je Hefest to i učinio, udahnuo joj je život i zamolio sve bogove da je bogato daruju. Bogovi su bili široke ruke, pa su joj pored dobrih darova dali i takve kojih su sami hteli da se reše.
Vrhovni bog Zevs dao je devojci ime Pandora i zapovedio bogu Hermesu da je sa svim tim darovima, zatvorenim u čvrstoj škrinji, odvede na svet Prometejevom bratu Epimeteju. Zevsova namera se na kraju ipak ostvarila. Naime, Epimetej se zaljubio u Pandoru, uprkos Prometejevim opomenama, i njome se i oženio.
Pandorina sudbonosna kutija nije bila dugo pod ključem. O tome kako je došlo do njenog otvaranja postoje dve verzije. Prema jednoj, Pandoru je na to nagovorio Epimetej, a prema drugoj, ona je sama podigla poklopac i u taj čas su iz kutije izletele sve nevolje, sva zla, bolesti, muke i stradanja i razletele se po čitavom svetu. Pandora je brzo zatvorila poklopac, ali u kutiji je ostalo još samo ono što su beda i patnja potisnuli na samo dno - nada.
Sta je to Kabala?
 Šta je Kabala?
Izvorna Kabala je bila zamagljena zabludama, legendama, mitovima i nerazumevanjem, jer je hiljadama godina uspešno skrivana... sve do danas.
Iako njeni koreni dosežu u davninu, u vreme starog Vavilona, nauka Kabale ostala je ljudskom rodu praktično skrivena još od njenog nastanka pre više od četiri hiljade godina.
Upravo je ta prikrivenost održavala vekovno zanimanje za Kabalu. Poznati naučnici i filozofi iz mnogih zemalja, poput Newtona, Leibniza, i Pica della Mirandola, istraživali su i pokušavali razumeti nauku Kabale. Medjutim, i dandanas tek nekolicina zaista zna šta Kabala zapravo jeste.
Nauka Kabale ne govori o našem svetu, pa zato njena suština izmiče ljudskom razumevanju. Nemoguće je shvatiti nevidljivo, ne-čulno, i ono što nije doživljeno. Četiri hiljade godina ljudskom su rodu nudjene mnoge različite stvari pod nazivom „Kabale“: čarolije, uroci, čak i čuda – sve osim same nauke Kabale. Više od četiri hiljade godina, razumevanje Kabale bilo je zagadjeno nerazumevanjem i pogrešim tumačenjima. Zato, najvažnije je da se da se nauka Kabale jasno izloži. Kabalist Yehuda Ashlag definiše je u svom članku Suština mudrosti Kabale na sledeći način:
Ova mudrost nije ništa više niti ništa manje, nego sled izvora (korena) koji se spuštaju po principu uzroka i posledice prema fiksnim, odredjenim pravilima, spajajući se u jedinstveni, uzvišeni cilj koji se opisuje kao „otkrivanje Negovog Božanstva Njegovim bićima na ovom svetu.“
Naučne definicije mogu biti složene i nespretne. Pokušajmo ispitati o čemu se ovde govori.
Postoji Viša sila ili Stvoritelj, i upravljačke sile koje se spuštaju od te Više sile u naš svet. Ne znamo koliko je takvih upravljačkih sila, ali to i nije važno. Postojimo u ovom svetu, stvoreni od neke Više sile koju nazivamo „Stvoriteljem“. Poznate su nam različite sile u našem svetu, kao što je to gravitacija, elektromagnetizam i snaga misli. Medjutim, postoje sile višeg reda koje deluju ostajući nam skrivene.
Najvišu, sveobuhvatnu silu nazivamo „Stvoriteljem“. Stvoritelj je zbir svih svetskih sila i najviši stupanj u nizu upravljačkih sila. Nauka Kabale ne proučava naš svet i ljude kao što to rade tradicionalne nauke. Kabala izučava sve što postoji iznad Machsom (pregrada koja deli ovaj svet i Više svetove).
Kabalist Yehuda Ashlag kaže da „ova mudrost nije ni više ni manje nego sled izvora (korena), koji se spuštaju po principu uzroka i posledica prema fiksnim, odredjenim pravilima...“. Nema ničega osim sila koje se spuštaju odozgo u skladu s preciznim zakonima. Štaviše, ovi su zakoni, kao što Ashlag piše, čvrsti, apsolutni i sveprisutni. Konačno, svi su oni usmereni na način da pojedinac može razotkriti najvišu upravljačku silu Prirode dok postoji u našem svetu.
Sve dok osoba u potpunosti ne razotkrije ovu silu, sve dok ne upozna sve svetove kojima se mora uspeti pokoravajući se istim zakonima kao i silazeće sile; i sve dok pojedinac ne dostigne Svet Beskonačnosti, takva osoba neće napustiti ovaj svet. Šta to znači „neće napustiti“? Takva će se osoba neprestano ponovo radjati u našem svetu, razvijajući se iz života u život dok ne postigne stanje u kome se javlja želja za dostizanjem Više sile.
Sta je to EMO?
REC EMO JE IZVEDENA EMOTIONAL HARDCORE ILI EMOCORE I ODNOSI SE NA MUZIKU EMOPESEM CESTO GOVORE O SAMOSAZALJENJU I DEPRESIJI.ZA RAZLIKU OD PUNK MUZIKE,KOJA UGALVNOM KRITKIUJE DRUSTVO I POLITICKE STAVOVE,EMO PESEM GOVORE O OSECANJIMA I LICNIM PROBLEMIMA!NEKIH OD NAJPOZNATIJIH EMO BENDOVA SU PANIC!AT THE DISCO,FALL OUT BOY ILI MY CHEMICAL ROMANSE.EMO JE ZA KRATKO VREME POSTAO PRAVI TREND-CAK I VISE:LIFESTYLE!NE SAMO DA JE U MODI DA SE SLUSA TUROBNA EMO-MUZIKA VEC JE POSTALO I IN OSECATI SE TAKO-I OBLACITI SE U TOM FAZONU!! TO JE ZA ONE KOJI SE PITAJU STA JE EMO!!
Vic Dana:
Dječak sjedi na trotoaru i plače.
Dolazi Superman i pita ga-"Ko te dirao dečko?"
Dječak kroz suze odgovara-"Chuck Norris"
Superman -"E jebi ga ,što si ga zajebavao....
Meteori,meteoriti...
Zvezde padalice ustvari predstavljaju nebeske pojave koje se dešavaju u zemljinoj atmosferi prilikom prolaska parčića kosmičke materije kroz nju. Pojava svetlog traga se zove meteor (od grčkog meteoron sto znači "vazdušna pojava"). U bezvazdušnom prostoru tela odreðene veličine i sastava, koja se ne mogu videti optičkim putem jer su suviše mala i koja kruže oko Sunca nazivaju se meteoroidi. Onog trenutka kada, krećući se oko Sunca, Zemlja preseče putanju meteoroida on ulazi u zemljinu atmosferu, sagoreva i pri tome emituje svetlost koju mi vidimo a pojavu nazivamo - meteor. Ako je meteoroidno telo bilo veliko te ako nije u potpunosti sagorelo u zemljinoj atmosferi, ono pada na Zemlju ostavljajući na njoj ožiljak u vidu kratera odreðene veličine. To telo koje padne na površinu Zemlje se naziva meteorit. Godišnje na nasu planetu padne oko 20 000 tona meteorskog materijala ali najvećim delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golom okom.
Inače brzine meteora variraju od 11 km/s do 72 km/s u zavisnosti od njihovog kretanja u odnosu na Zemlju neposredno pred ulazak u njenu atmosferu. Vidljivi trag najvećeg broja meteora koji se lako mogu uočiti na noćnom nebu (to su meteoroidi veličine zrna graška koji sagorevanjem i jonizacijom okolne atmosfere stvore vidljivi trag više desetina pa i stotina puta veći nego što je prečnik prvobitnog tela) nastaje negde na 130 km od površine Zemlje, a trag mu prestaje negde na 70 km. Komete tj. "zvezde repatice" prilikom prolaska kroz sunčev sistem ostave deo svog materijala koji se kasnije grupiše u meteorske potoke ili rojeve pod uticajem gravitacije okolnih tela (planeta, Sunca,...). Dešava se da se kometa u potpunosti raspadne i tada se oformi potok koji sadrži puno meteorskog materijala tako da kada Zemlja proðe kroz njega posmatrači uočavaju da svake sekunde neki sjajni meteor zapara nebo.Ta pojava je veoma zanimljiva ali i retka. Meteorski materijal je, pored kometskog, i asteroidnog porekla a ima dokaza da neki meteoriti, naðeni na Zemlji, potiču sa Marsa!
Svemir
 Karakteristika svih do sada postavljenih teorija o nastanku svemira je da nikada ništa nije moglo da se do kraja objasni, a kamoli dokaže. Svako novo istraživanje putem veštačkih satelita i još moćnijih teleskopa uvek bi donelo novi podatak koji se nije uklapao u postojeće teorije. Hablov teleksop, koji se nalazi u Zemljinoj orbiti i do danas predstavlja najveće "zemaljsko oko" koje je u stanju da prodre najdalje u vasionske dubine, svojim otkrićima naučnike širom sveta samo iznova zbunjuje. Nove “misteriozne” i “neobjašnjive pojave” uvek su tu da neku postavljenu teroriju vrate na sam početak.
Verovali ili ne, ogromno znanje o svemiru za koje verujemo da kao najnaprednija civilizacija imamo, možda je potpuno pogrešno. Ako prihvatite bolnu istinu da čovek zapravo nikada nije izašao van Zemljine orbite i da to verovatno nikada i neće biti u stanju da učini, kao što možda nikada nije spustio ni veštačku letilicu na površinu Marsa ( o čemu takođe postoje analize skeptičara), možda je teorija o električnom svemiru zaista epohalan iskorak koji će potpuno promeniti naše hvatanje sveta čiji smo deo.
Teorija o električnom svemiru zapravo počiva na procesima koji su nam veoma bliski i jako dobro shvatljii. Nema "misterije" i ljudskom umu nedokučivih procesa. Razlog je više nego jednostavan: sve u svemiru , što uključije i sve na Zemlji, stvoreno je i funkcioniše na istom principu po istoj šemi. Procesi koji su stvorili sva kosmička tela, galaksije, zvezde, komete, Zemlju, Veneru, Mars ili Sunce..., deo su iste jedinstvene matrice u čitavom svemiru. U istoj matrici stvoren je i život na Zemlji kakav danas poznajemo.
Sa teorijom Električnog svemira na sasvim drugačiji način se objašnjava poreklo brazda i kratera na planetama kao što su Mars, Mesec ili Zemlja, klimatske promene i uopšte meteorološki fenomeni, a mnogo je logičnija i definicija kometa, koje su već hiljadama godina prava “misterija”.
Teoriju električnog svemira danas najviše promovišu Dejvid Talbot i Valas Tornhil u svojim knjigama: “Munje Bogova” (Thunderbolts of the Gods) i “Električni svemir”. Tu je i popularna knjiga Dejvida E. Skota “Električno nebo”.
“Od najmanje čestice do najveće galaktičke formacije, mreža električnog kola povezuje i objedinjuje prirodu, organizujući galaksije, napajajuči zvezde, rađajuči planete i naš svet, kontroliše klimu i pokreće biološke organizme. Ne postoji izolovano ostrvo u električnom svemiru“, zapisali su Talbot i Torhil.
Dakle, zaboravite na crne rupe, Veliki prasak, tamnu materiju odnosno antimateriju, crvene zvezde džinove i bele patuljke. Sve su to teorijske izmišljotine. Glavna sila koja stvara SVE u kosmosu je električna struja.
Osnovne teze u ovoj teoriji su: Sve u svemiru je nastalo od električne energije; Zemlja, kao i sve druge planete, je naelektrisano telo; Sunce ima električno polje i ono je u interakcji sa ostalim planetama; Sunce se ne napaja energijom iz neke unutrašnje “nuklearne furune” već spolja električnom strujom koja teče duž rukavaca Mlečnog puta; čak 99.9 posto svemira se sastoji od plazme, gotovo savršeno provodljive sredine koja pokazuje jake električne karakteristike i koje astronomi gotovo uvek ignorišu; čitav svemir vrvi od naelektrisanih čestica.
Mi živimo u električno pokretljivom univerzumu i to je realnost koja se potvrđuje skoro svaki dan “iznenađujućim” i “misterioznim otkrićima. Poslednje otkriće je električni jonski stub (velika koncentracija naelektrisanog gasa u jonosferi koji se proteže sve do svemira) i koji je nedavno detektovan iznad Etiopije. Pre nekoliko godina je sličan fenomen otkriven u SAD. Da nije došlo do poremećaja u radu GPS sistema pitanje je da li bi naučnici obratili pažnju na ovu pojavu. Verovatno ne, kao što je nisu primećivali punih stotinu godina iako je na to skrenuo pažnju norveški naučnik Kristijan Birkeland još 1903. Ali funkcionisanje GPS-a je moćnim vojnim stratezima danas veoma važno. Tako je i teorija o električnom svemiru konačno otvorila sebi put do javnosti.
Sta se desava sa klimom?
Novembarske proljećne temperature su iznenadile su mnoge... Šef Hidrometeorološkog centra Rusije Roman Viljfand izjavio je da će predstojeća zima na cijeloj planeti biti najtoplija za proteklih 150 godina.
Po njegovim rečima, prošlogodišnji mrazevi se pre mogu smatrati izuzetkom od opšte tendencije otopljavanja, jer u protekle tri godine prosečna temperatura vazduha tokom zime na celoj planeti raste približno za 0,9 do 1,3 Celzijusova stepena.
Viljfand prognozira da će prosečna temperatura ove zime biti za tri-četiri stepena viša ne samo od prošlogodišnje nego i od prosečne za to doba godine.
Ruski sinoptičar posredno opovrgava upozorenja ruskih i britanskih istraživača da će već kroz nekoliko decenija klima u Evropi postati mnogo hladnija zbog promena temperature struja u Atlantskom okeanu.
|
